Pitanje koje sledi upućeno je svima koji uče nemački: Kada ste se prvi put zaustavili i pomislili na onu staru poslovicu „Život je prekratak da se nauči nemački jezik“ 
?
Položili ste A2 nivo ili ste upravo započeli kurs, učite nemački i nezaustavljivom brzinom „veslate“ napred, kad odjedanput na stranici knjige ispliva Präpositionaladverb /zamenički prilog 
.
„Šta je sad ovo, Majkoviću?“, pitate se. Zašto vam sponatano na pamet pada pesma grupe The Clash „Shoud I stay or shoud I go?“ ili kako je Bajaga prepevao „Da li da odem ili ne?“. „Hamletovsko“ pitanje nikada nije imalo više smisla „Učiti ili ne učiti?“
Ukoliko nas pitate, odustajanje ne dolazi u obzir jer uz našu podršku ne postoji ono što ne možete da naučite (ovde ne mislim samo na nemački ;)).
„wofür, worüber, womit…“ ili „dazu, daneben, davon…“ Na našim časovima često dobijamo pitanja šta znače ove reči. Polaznici ih nauče, a zatim primete da se, kada se sretnu u nekom drugačijem kontektsu, tj. u drugoj rečenici, nekima od ovih reči promeni značenje.
Da bismo mogli da razumemo gore navedene reči, ono na šta treba obratiti pažnju su glagoli sa predlozima. Međutim, to nije slučaj samo u nemačkom jeziku, jer se ista pojava sreće i u drugim jezicima. Kao kada na našem maternjem jeziku uz glagol „sanjati“ upotrebimo predlog „o“, a ne neki drugi:
Sanjam o novim kolima.
Sanjam za nova kola.
Sanjam ka novim kolima.
Mi zapravo na osnovu jezičkog osećaja znamo da glagol „sanjati“ stoji uz predlog „o“ i to ne dovodimo u pitanje. Isto se dešava u nemačkom jeziku. Da pitate većinu Nemaca, reći će vam da nikada nisu ni čuli za Präpositionaladverb i da im nije poznato da tako nešto u njihovom jeziku uopšte i postoji, a upotrebljavaju ga svakodnevno. Ipak, ne treba zaboraviti da se prilikom učenja stranih jezika ne možemo osloniti samo na osećaj za jezik, već moramo da uočimo i naučimo stara dobra gramatička pravila 
. Da ne bismo odlutali od teme, vraćamo se na našu temu „glagoli sa predlozima“. Kakve sve to veze ima s wofür/dafür, wozu/dazu, worüber/darüber…
Kao prvo pogledajte na tren listu glagola koji uz sebe zahtevaju određene predloge:
Glagoli sa predlozima:
warten auf (+imenica u akuzativu) – čekati (na)
sich freuen auf (+imenica u akuzativu) – radovati se (čemu)
Lust haben auf (+imenica u akuzativu) – imati želju za nečim
sich beschweren über (+imenica u akuzativu) – žaliti se na
sich ärgern über (+imenica u akuzativu) – ljutiti se, nervirati se
sprechen über (+imenica u akuzativu) – pričati o
sich interessieren für (+imenica u akuzativu) – interesovati se za
sich kümmern um (+imenica u akuzativu) – brinuti se o
denken an (+imenica u akuzativu) – misliti na
sich erinnern an (+imenica u akuzativu) – sećati se
bitten um (+imenica u akuzativu) – moliti za
sich bedanken für (+imenica u akuzativu) – zahvaliti se za
sich entschuldigen für (+imenica u akuzativu) – izviniti se za
erzählen von (+imenica u dativu) – pričati o
träumen von (+imenica u dativu) – sanjati o
sich treffen mit (+imenica u dativu) – sresti se/naći se sa nekim
zufrieden sein mit (+imenica u dativu) – biti zadovoljan
Angst haben vor (+imenica u dativu) – plašiti se (imati strah)
einladen zu (+imenica u dativu) – pozvati
abhängen von (+imenica u dativu) – zavisiti od
Nakon kratkog podsetnika o predlozima koji idu uz određene glagole, ilustrovaćemo upotrebu upitnih reči i zameničkih priloga koji su nerazdvojivo povezani s glagolom. Uzećemo, kao i na maternjem jeziku, rečenicu s glagolom „träumen“.
Er träumt von einem neuen Auto. On sanja o novom autu.
Kada želimo da postavimo pitanje „O čemu on sanja?“, koristićemo upitnu reč „wo“, uz koju vezujemo predlog „von“ koji prati glagol „träumen“
wo+von→wovon? (o čemu)
Wovon träumt er? O čemu on sanja?
Kada, pak, hoćemo da kažemo „On sanja o tome.“ (o nečemu što je već pomenuto), koristićemo prilog „da“ zajedno s predlogom „von“ koji prati pomenuti glagol.
da+von→davon (o tome)
Er träumt von einem neuen Auto. On sanja o novom autu.
Er träumt davon. On sanja o tome.
PASST AUF!!! I najvažnije na kraju!!! Korišćenje upitne reči „wovon“ i priloške zamenice „davon“ uz glagol „träumen“, moguće je jedino u slučaju kada postoji „neživi“ objekat – predmet ili ideja o kome on sanja.
Ukoliko „On sanja o Nataši.“ 
, tj. o nekoj osobi, ne možemo da koristimo „wovon“ i „davon“, već prilikom pitanja nakon predloga moramo da koristimo upitnu reč „wer“ u određenom padežu, a prilikom odgovora ličnu zamenicu nakon predloga.
Er träumt von Natasa. On sanja o Nataši.
Von wem träumt er? O kome on sanja?
Er träumt von ihr. On sanja o njoj.
Hajde da još jedanut pokušamo! Uzećemo prvi glagol s gore navedene liste:
„warten auf“ – čekati na
Ich warte auf seinen Anruf. Čekam (na) njegov poziv.
wo+auf →woRauf
Worauf wartest du? (Na) Šta čekaš?
* Pošto se u ovom slučaju upitna reč „wo“ završava samoglasnikom, a predlog „auf“ počinje isto samoglasnikom, u tim slučajevima se između ubacuje „r“.
Da+auf → daRauf
Ich warte darauf. Čekam (na) to.
* Isto pravilo se ponavlja i kada ispred predloga koji počinje samoglasnikom stoji prilog „da“.
Maja und Tanja warten auf ihre Tante. Maja i Tanja čekaju svoju tetku.
Auf wen warten Maja und Tanja? (Na) Koga čekaju Maja i Tanja? (predlog „auf“ plus upitna reč „wen“)
Sie warten auf sie. One čekaju (na) nju. (predlog „auf“ plus lična zamenica)
Hajde da zajedno utvrdimo znanje:
erzählen von – pričati/govoriti o
Er erzählt von seinem neuen Buch. On priča o svojoj novoj knjizi.
Wovon erzählt er? O čemu on priča?
Er erzählt davon. On priča o tome.
sprechen über – pričati o
Meine Oma spricht über die schwere Kindheit. Moja baka priča o teškom detinjstvu.
WoRüber spricht meine Oma? O čemu priča moja baka?
Meine Oma spricht daRüber. Moja baka priča o tome.
sich kümmern um- brinuti se o
Die Tante von Lili kümmert sich um das alte Haus. Lilina tetka se brine o staroj kući.
WoRum kümmert sich die Tante von Lili? O čemu se brine Lilina tetka?
Sie kümmert sich daRum. Ona se brine o tome.
abhängen von – zavisti od
Sein Gehalt hängt von seiner Leistung ab. Njegova plata zavisi od njegovih postignuća.
Wovon hängt sein Gehalt ab? Od čega zavisi njegova plata?
Sein Gahelt hängt davon ab. Njegova plata zavisi od toga.
Angst haben vor – imati strah od
Er hat Angst vor dem Krieg. Plaši se rata.
Wovor hat er Angst? Čega se plaši?
Er hat Angst davor.
2. Dopunite odgovarajućom upitnom rečju:
Vor Schlangen.
Auf dein Ankommen.
Mit der Sprachschule.
Über meine Noten.
Über ihre Schwiegermutter.
Još vežbi možeš naći ovde.
Nadam se da vam je ovaj kratak tekst na temu glagoli sa predlozima razjasnio nedoumice i da će vas motivisati da održite tempo u učenju. I na kraju da ne zaboravimo da izvučemo pouku: „Ohne Schmerz kein Gewinn“ ili kako bi poslovica rekla „Bez muke nema nauke“. Sedite, provežbajte, pa da nastavimo.
Do sledećeg čitanja.
Dr prof. nemačkog jezika Milena Nešić Pavković
Ako vam je ovaj tekst koristan, pročitajte i:
